Жељко Ребрача, један од најтрофејњих српских кошаркаша свих времена био је гост Спортске гимназије СПОРТИУМ. Са репрезентацијом наше земље освојио је светско злато, два шампионата Европе и олимпијско сребро у Атланти 1996. године. Двоструки је клупски шампион Старог континента са Партизаном и Панатинаикосом. Играо је са пуно успеха у НБА лиги, најквалитетнијем кошаркашком такмичењу на свету.
По завршетку каријере, чувени центар је одлучио да се врати у Србију и остане у свету кошарке. Основао је Академију „Жељко Ребрача“, која се бави обуком младих кошаркаша. Свестан да је за младе спортисте образовање једнако важно као и рад на терену, Жељко Ребрача је желео најбоље услове за сина Војина, који је прошле године завршио основну школу.
Заједно су се одлучили за Спортску гимназију СПОРТИУМ. Прослављени ас је говорио о тој одлуци, али и другим занимљивим темама важним за младе спортисте.
„За школу сам чуо од мог бившег саиграча у Партизану Владе Драгутиновића. Такође и ћерка Предрага Даниловића је овде. Углавном све је пошло из те спортске приче. Нисам желео да Војину школа буде на другом месту, него да стварно савлада све што је потребно, ако већ има услове. Важно је да нешто научи, прошире свој фонд речи. Да се у ово време када је комуникација сведена на минумум, не користе само изрази ОК, добро или одлично“, истакао је Жељко Ребрача и додао „ Моја жеља је да успоставимо и сарадњу и да стипендирамо неке кошаркаше из моје Акадамије, невезано за мог сина. Мислим да је то веома потребно за њихову едукацију, а и да моја Академија понуди нешто што друге школе кошарке немају.“
Из разговора и размене искустава са сином, Жељко Ребрача је за сада задовољан оним што је Војин добио у СПОРТИУМУ.
„Растерећен је. Нема ту врсту пристиска коју је имао у основној школи. Зато смо се и одлучили за ову школу. Много му је лакше и што се тиче тренинга, јер је настава од 11 до 17 часова, тако да може да тренира два пута дневно када је потребно. Чини ми се да су наставници у основној школи често нису имали довољно разумевања за спортске обавезе. Знам то и кроз пут којим су прошле моје старије ћерке. Разумем и наставнике. И код њих је присутно незадовољство, често се и родитељи понашају бахато, међутим мислим да је потребно да се пронађе неки баланс да би сви били задовољни. У СПОРТИУМУ то за сада сјајно функционише“.
Прослављени кошаркаш истиче да је за добар резултат и на пољу спорта и на пољу образовања потребна синергија свих, који су укључени у васпитање детета.
„Родитељи у данашње време нису довољни посвећени. Ја то кажем и за себе. Често немају ни довољно времена. Покушавамо из деце да извучемо најбоље, а често то радимо на погрешан начин и све желимо одмах и на груб начин. А то не иде тако. Знам да је све што кажем тачно, али приступ није добар. Зато сви стално треба да учимо и проналазимо нова решења, јер су се времена у односу на пре 20 или 30 година потпуно променила“.
Жељко истиче да је Војинов план у овом тренутку по завршетку гимназије оде на колеџ у Америку.
„Верујем да ће кроз СПОРТИУМ да се још више ослободи, стекне знање и самопоуздање, које ће му олакшати живот на колеџу. Не желим да се то гледа кроз оцену. Нисам од оних који жели да му дете има све петице. Знам да то није мерило и да многи у тој фази школовања сагоре због превеликог притиска. Суштина је да знање које стекнеш, примениш у стварном животу. Драго ми је што се концепт СПОРТИУМ-а, колико сам чуо од сина не базира на простој репродукцији знања, него на активном учењу и повезивању знања и то је неки пут којим образовање у нашој земљи треба да иде“.
У време када је Ребрача градио каријеру, нису постојале приватне школе попут СПОРТИУМА. Било је веома тешко ускладити спортске са обавезама у школи.
„Знам све кроз лични пример. Прву годину сам завршио у гимназији у Сомбору, другу у чувеној Јовиној Гимназији у Новом Саду, која важи за озбиљну средњу школу. Знам да нисам могао све са испратим, јер сам много тренирао. Морао сам да се препишем у економску која је била много лакша. Тада нисам имао избор, који сад мој син има и школу, које је потпуно прилагођена развоју врхунског спортисте“, каже Ребрача.
Велико животно искуство и сјајна спортска каријера, дају Жељко могућност да кроз разговор упозна будуће младе асове шта их чека током професионалног бављења спортом, а шта када се каријера заврши.
„Каријера не траје до 60 година. Траје до 30, 35 године, ко је срећан до 40. Не обезбеде се сви играчи материјално и нису спремни за за оно што их чека после, јер живот врхунског спортисте није реалан. Стварни живот је нешто потпуно другачије. Проблем врхунских спортиста је њихов ментални склоп, супер его који имају. Мисле да то што су узели медаље, знају аутоматски и друге ствари да раде. Стварност је да ми не знамо ништа и да треба да се вратимо на почетак. И то многи не могу да прихвате. А живот тече и после професионалне каријере“.
Размишља да и у својој академији уведе неке сегменте рада кроз које је и сам прошао током боравка у НБА лиги за које сматра да су веома корисни.
„Унија НБА играча је много јака и они имају та предавања о животу после каријере. Одржавала су се три, четири пута годишње и обухватала су велики број тема. Постоје и програми да се едукујеш, да радиш на себи, где можеш да се пријавиш и колико толико безболно направиш тај прелаз. То би ја желео кроз моју Академију да то уведимо да ли једном месечно, да ли једном у три месеца долази људи из разних сфера живота и упознају будуће играче са свим што их чека како током, тако и после каријере“
Жељко Ребрача је расположен да успостави сарадњу са СПОРТИУМ-ом у више сегмената.
„Желео бих да имам овакву размену искустава и са факултетима и са школама. Једно је теорија, а једно оно што се дешава у реалном животу професионалног спортисте. У мојој Академији имам преко 100 деце и волео бих да заједно радимо на неким пројектима. Да унесемо нешто ново, другачије и нешто што је свима корисно. Не волим да се бавимо нечим што је написано у књигама током 60-тих година прошлог века и још увек се то учи, а није примењиво. Све што говорим, говорим из искуства и сада са скоро 50 година могу јасно да увидим шта и како треба да кажем“, закључио је Жељко Ребрача.
